Индустријски робот је више-зглобни манипулатор или робот са више-степена{2}}-слободе дизајниран за индустријске примене. Поседује аутоматизовану контролу и могућности кретања, и програмабилни је манипулатор способан да обавља различите задатке. Од када је 1962. године у Сједињеним Државама произведен први индустријски робот који се може научити практично, међународни развој, истраживање и примена индустријских робота трајали су 50 година. Тренутно, роботске индустрије многих земаља, које представљају Јапан, Сједињене Државе, Немачка, Француска и Јужна Кореја, постају све зрелије и софистицираније.
Индустријски робот се углавном састоји од тела, погонског система и контролног система, са технологијом контроле кретања која је његова срж. Ослања се на компоненте као што су редуктори и серво мотори да би се постигле високе{1}}прецизне операције. Његове примене покривају заваривање, руковање материјалима и фарбање, а игра посебно значајну улогу у производњи аутомобила и електронској индустрији, замењујући ручни рад у обављању прецизних задатака у тешким условима.
Индустријски робот је дефинисан као програмабилни, вишенаменски манипулатор. ИСО стандард (2012) прецизира да мора имати три или више програмабилних оса. Први индустријски робот који се користи за аутомобилске делове развијен је у Сједињеним Државама 1956. године, а први индустријски робот који се може научити практично је произведен у Сједињеним Државама 1962. Индустријски роботи из земаља попут Јапана, Сједињених Држава, Немачке, Француске и Јужне Кореје постали су стандардна опрема широм света.
